| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.03.27.
Април ће у Хоргош бити изузетно активан

Дом културе у Хоргошу и Библиотека „Јожеф Атила” у том месту у априлу поново организују за мештане садржајне програме који служе јачању заједнице. Одржаће се неколико културних и забавних догађаја, такмичења, књижевних програма а почеће и припреме
У априлу ће у Хоргошу ...

   2025.03.26.
Деци из кањишког обданишта говорили о птицама

Радионица је окупила више предшколских група. Малишанима у Библиотеци „Јожеф Атила” у Кањижи предавање о птицама одржали су сарадници Библиотеке „Чемеги Карољ” из Мађарске.
Песмом, музичким причама и уз помоћ књига настојали су најмлађе упознати са птичјим ...

   2025.03.11.
Подршка за пољопривреднике је добродошла

Због ниских откупних цена, слабе потражње и суше, произвођачи се налазе у тешкој ситуацији. Тренутно је висина субвенција оно што свакако доноси сигуран новац сваком газдинству.
Ресорно министарство је пре три године повећало износ подршке по хектару на 18 хиљада динара, ...

   2025.03.06.
Не очекују се поплаве

Водостај Тисе је тренутно на нивоу који се може назвати нормалним, што је било карактеристично за овај период године и протеклих деценија.
Ниво воде не даје разлог за забринутост, јер је ова река, и поред мало падавина и снега, увек била на сличном нивоу.
Према јутрос ...

   2025.03.06.
Наставља се подношење захтева за подстицаје по хектару

Произвођачи то могу учинити до 25. марта на сајту е-Аграр или у локалним канцеларијама саветника за рурални развој. 

У Србији има око 400 хиљада регистрованих газдинстава, док је у општини Кањижа тај број близу 3 хиљаде. Као резултат тога, чекања код саветника за рурални ...

 
Претрага
 

   2024.06.10.
Унапређење програма за учење српског језика као нематерњег

У Кањижи је у петак преподне одржано саветовање о унапређењу наставе на српском језику као нематерњем. Последњих година се примењује нова метода предавања српског језика у основним и средњим школама.
Суштина ове методе је да се води рачуна о томе из каквог окружења и језичких способности ученик долази у образовну установу. Стручно предавање  одржано у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању је реализовано у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања из Београда и организацијом ЕБЕС-а за Србију.
Организовано је стручно предавање за руководиоце образовних установа на којима су се саветовали како деци олакшати учење српског као нематерњег језика.
У едукацији је учествовала Економско трговинска школа у Сенти. Директорка ове образовне установе је нагласила да је настава на српском језику изазов за сваку школу. Професори настоје да пронађу најбоља решења како би ученицима било омогућено што лакше стицање језичке вештине.
Анико Жирош Јанкелић, директорица Економско-трговачке школе Сента каже: „Она деца која долазе из Баната, дакле Новог Кнежевца, Чоке, много боље говоре српски језик, јер га више користе у свом окружењу. Али језичка баријера је озбиљан проблем за децу из Сенте, као и ону из Кањиже и Аде. Ту је проблем, ту видимо да се мора кренути од самих основа.”
Последњих година реформисана је настава српског језика као нематерњег. Почевши од школске године 2021/2022.године, сви узрасти, бил да се ради о основцима или ученицима средње школе, учиће језик према новом наставном плану и програму.
Анико Јерас, државна секретарка за образовање каже: „Стари програм, који је био јединствен за сву децу, захтевао је исти ниво предзнања без обзира да ли дете потиче из хомогене или мешовите језичке средини. Према новом плану и програму сада се учи језик по два различита програма. Што значи да програм разликује младе који живе у хомогеним и хетерогеним срединама. То значи да се не захтева од деце у Кањижи, Адорјану, Мартоношу, дакле не захтева се од младих људи који живе у малој хомогеној језичкој средини предзнање које тражи, рецимо, у Кикинди."
Према надама образовних институција и надлежних органа, учење српског језика уз помоћ новог програма неће представљати проблем.


Више информација:

 




Унапређење програма за учење српског језика као нематерњег