10 година пољане Орома упијају звуке и енергију младих, а и оних који то више нису, али се тако осећају и уживају друге недеље августа у синергији која постоји међу неколико хиљада људи који циркулишу по равници која је пожњевена, покошена, посута исецканом сламом да би спречила прашину, а присутни иако прашњави од ногу, до колена, и  по лицу уживају у сваком тренутку проведеном на фествалу  јер нема граница, ни унутрашњих, ни међуљудских, нити међу државама. Уживају у нетакнутим вредостима и лепотама Војводине где су се спојли машта, стварност, етно и небо.
Маломфестивал се одвија у организацију омладинског удружења Wemsical Srbia већ 10 година и чини се да по завретку следећи не може бити бољи, јер је овај био фантастичан, али и ове године, као и претходних је бољи, ако нешто може бити боље, ако је већ било добро.
Ове године је био нагласак на чипки, рустичном, романтичном и вукло је  на рококо, било би кичасто да није било врло озбиљне технике на четири бине, главној  – Битанг, малој  – Багрењак, Етно и бина код базена са ДЈ музиком. И све то  од 8. до 10. августа.
Али, екологија, екологија, екологија је оно што већ сви стари знаници и нови посетиоци прихватају, да се може уживати у сварима из природе, од рециклираних предмета, од већ кориштеног материјала и не користити предмете за једникратну употребу да не би иза себе оставили смећа. Кад се све то сакупи на једном месту, на јарошу, међ`прашином ,може само да се ужива у музици за свачији укус, уметности, фотографији, књижевним разговгорима, глуми, сликању, или једноставно размишљању, ненаданом пријатељству и необичном разговору….
Увек треба истаци циљ фестивала- рекао је Томаш Хорват , председник Омладинског културног  удружења Wemsical Srbia  И оргазизатор X фестивала – Кад смо почели 2014. да организујемо фестивал  желели смо такав какав још није био у Србији. Желели смо да направимо велику заједницу , као породица и да бранимо природу не остављајући иза себе смеће.  И да поред ветрењаче направимо нешто што ћемо моћи да сваке године користимо на фестивалу и да људи из Орома или околине могу да организују нешто. На пример ове године је “Цирконео” из Новог Сада, који је са нама три године, у јуни  је умао камп за децу од 10 до 17 година. Почетак је био састављен  ни од чега. Била је једна бина, али како је време пролазило полако се градилу и за 10 година смо успели. Поред бина које имамо, имамо базен, етно кућу, кухињу, просторе за тоилет, а план нам је за наредни фестивал да саградимо трпезарију  за 150 људи, А био је и остао најважнији циљ – да бришемо све границе, бришемо личне комплексе, да бришемомсве границе које постоје. Томаш Хорват је задовољан како се фестивал одвијао јер су имали волонтере не само из Србије,него из 12 земља, Јапана, Белгије, Бразила …И каже куд год се окренуо видео је осмех на лицима присутних, И наравно да је био задовљан.
Задовољна је све време и Леа Блашко, једна од организатора X фестивала јер сви оргнизатори су волонтери и граде заједницу што је и у фокусу. Ове године  су им гости из Чешке , из Чилеа, Француске, Етиопије, домаћи бендови, бендови из Мађарске. Исричу рад базена од 10 пре подне до 21,00 сат увече и разнолики програм што је специфичност овог фестивала, кампове. Разнолика је храна, пиће, домаће радоности и рукотворине и дневни програми. Ове године је била и промоција књига, као и изложбе слика, нпр. Марије Козоморе, Адријана Ујхазиа из Новог Сада. – И деца су део фестивала од самог почетка – рекла је Леа – Она су део ове заједнице. Овде разни људи могу да виде оно што воле , или виде нешто  ново да ново и науче и заволе и проведу делић лета заједно.
Жофи Серда је била задужена за уметничке кампове који су завршени дан пре фестивала, тј, нултог дана фестивала кад су млади представљали шта су урадили током трајања  кампа. Ове године је био музички камп, камп глуме, филозофије, камп фотографије који је трајао сво време Фестивала јер су  учесници фотографисали. – Било је врло успешно јер су млади били врло креативни, добра је била  представа, расправа  про и контра у филозофији, концерт музички је био диван. За све то време трајао јеи камп за визуелни део фестивала, сакупљала се грађа. Било нас  је око 100, права породична атмосвера, али 7. августа је почело да се повећава и ево око четири хиљаде дневно циркулише на фестивалу. Ове године је више посетилаца , не само због програма, него  због тога то људи причају о Фестивалу и препоручују га својим пријатељима , познаницима. Сврха свега што радимо је да направимо Малом заједницу да то лети буде једна фиксна такчка у  Војводини . Не желимо да будемо велики . Сасвим смо задовољни са 3-4 хиљаде посетилаца дневно јер ако буде  већи изгубиће се тренуци кад можемо да седнемо и да разговарамо са непознатим људима, а  сутрадан ћемо бити познаници и пријатељи. Овако благо треба задржати .
Када све прође остају фотографије које допуњују доживљај и недозвољавају да се нешто заборави, од циркуског кампа за децу и омладину, креативног писања, собе за одомор, самог кампа где се ноћило, до улице међу багрењем од прелепих рукотворина које нису биле кич, врло су се приближиле уметности, јер је међу њима било много оригиналних ствари. И увек остаје оно уф! Да ли сам  нешто заборавила да поменем, а да, па ко је се наступао, само на пример “Тоот Енсембле” из Чешке, “Артан Лили”, “ Канда, Коџа И Небојша”, “Стерео МЦ`с” из Украјине, “Белга” из Мађарске, “ Професор Чонта и Патка” и још много других, Арпад Бакош, “Тодоррица”, “Сјај &И” и…
Кад се спомене Кањижа, није само у питању Бања по којој се препознаје, и Маломфесзтивал је постао препознатљив млађим генерацијама широм Србије, Мађарске и региона, по доброј забави, новим и старим познанствима и пријатељствима, новом наученом и стеченом и понесеном у своје место боравка с жељом да следећи август дође што пре и да се поново све то преживи поново, ново доживи и ужива у животу.
Више информација: