Библиотеке су свезналице  и питалице. Оне су архиви људских душа, чувари и складишта.  Оне траже да будеш усамљен и уједно у заједништву са њом,  и јесу душехранитељке , поред тога што су књигохранилиште.
Кањишка библиотека “Јожеф Атила” постоји већ 62 године. Од 2005. године је у новој здради која се налази у Дамјанићевој улици и која је грађена  баш  за ту намену. Као и свака библотека основана је да би се прикупљала, обрађивала, чувала и давала на коришћење библиотечки материјл на српском и мађарском језику.  
Библиотека у Кањижи заједно са са својим огранком у Хоргошу има књишки фонд око 75.000  јединица, 80 одсто на мађарском и 20 посто на српском језику и 40 наслова новина или часописа, а сваке године увећава књижни фонд са 1.000 нових наслова.
Активност библиотеке је много шира јер она организује низ културних манифестација  намењених широкој публици, од књижевних вечери, рецитаторскх такмичења , такмичења у причају прича, трибинама, предавањима. А што је најистакнутије је  и суорганизатор је Међународне књижевне колоније која се почетком септембра организује у Кањижи већ више од 70 година.
Локална самоуправа препознаје  значај ове институције и  улаже средства за развој библиотеке.
Историја нам говори да сакупљање књига сеже још  1863. године. – Сто година је  протекло у трагању за одговарајућом и одрживом формом за  фуннкционисање библиотеке. Библиотеке су функционисале унутар разних удружења или самостално,  све време уз све веће интересовање заједнице за књиге и непрекидну потребу за писмом, знањем, информисањем и културним уздизањем. У другој половини 40-их година XX  века, од вреднијег материјала из малих удруженичких библиотека формирана је централна библиотека. Градска библиотека започела је своје кратко функционисање 1948. године, јер су већ три године касније њене књиге подељене између мађарског и српског удружења која су тада деловала у граду. Тако је град поново имао библиотеке које су функционисале у оквиру удружења, али ни то није дуго потрајало. Године 1956. два удружења су спојена, а с њима и њихове библиотеке. Библиотека је 1958. године постала самостална друштвена организација под називом Народна библиотека и Читалачки круг.Имала је  фонд од 4500 књига и око 220 чланова. Одељење за младе читаоце примало је посетиоце уторком, док су одрасли могли да позајмљују књиге три пута недељно. Библиотека, чији је фонд у међувремену нарастао на 6500 књига, 1961. године прерасла је у Општинску библиотеку и добила назив „ Јожеф Атила”. Своје деловање започела је тек годину дана касније, првенствено због обавеза везаних за селидбу, у склопу просторија тадашњег Радничког универзитета. Тек  2001. када је  Раднички универзитет престао да функционише основане су се три самосталне институције: ОКУ „Кнеса“, Основна музичка школа и Библиотека „Јожеф Аттила” Кањижа. Значајан корак у развоју институције  је била је изградња функционалне зграде 2005 годинне где је поред библиотеке,смештено и и Мађарско културно-уметничко друштво „Озорај Арпад” и Фолклорно плесно друштво „Тиса” – рекао је директор Библиотеке „Јожеф Атила“ Чаба Буш. – Књижни фонд у тренутку пресељења бројао је 50 хиљада наслова, а од  2011. године  Национални савет Мађарске националне мањине постао је суоснивач институције.
Чланови библиотеке, као и сви заинтересовани, могу присуствовати промоцијама књига, предавањима, изложбама и трибинама које библиотека организује.
Активност библиотеке није усмерена само на прикупљање и позајмљивање библиотечког материјала. Сваке године библиотека организује многобројне програме намењене широкој читалачкој публици. Током зимског распуста за ученике основних школа, библиотека организује педагошко-аниматорске акције, тзв. „Зимски програм”. У пролеће ученици показују своје рецитаторско умеће, док се у јуну предшколци такмиче у причању прича. Током летњег распуста, сви заинтересовани ученици основних школа са територије општине могу учествовати у акцији „Читалачки дневник”. Посебно се истичу библиотечки часови информативног типа, који имају за циљ образовање младих корисника библиотеке.А септембар месец је резервисан за Кањишку Књижевну колонију на којој учествује преко 30 писаца из Војводие, Мађарске и Румуније. Тема овогодишње 72. колоније је била „Арлекин“, како се писац осећа у савременом друштву и како треба да се понаша и ствара.
-Иако објављивање није основна делатност Библиотеке, последњих година смо објавили две значајне публикације за завичајни фонд: други том „Кањишке монографије” (2018) и књигу „Наше наслеђе” аутора Золтана Кламара (2022). Обе публикације су резултат вишегодишњег истраживачког рада. Средства за ове пројекте обезбеђена су из локалне самоуправе и мађарске фондације „Бетхлен Гáбор Алапíтвáнy” – наглашава директор Буш.  А у току новембра је била промоција књиге у издању Библиотеке „По укусу – колико ко узима“ , рецепти Пешчерке висоравни ( Кањижа Суботица, Мороголом (ХУ) чије су урединице Хилда Хорват  и Нора Шош  и мастор посластичар Ибоља Ческо.
Чаба Буш каже да је органак Библиотеке у Хоргошу обновљен 2020 године и да функционише као део матичне Библиотека са фондом књига од преко 17.000 јединица.
У библиотеци се ради дигитализација часописа и ускоро ћр бити завршена оних који су везани за Кањижу и околину. Буш каже  да финансијска средства потребна за активности устобаове обезбеђује локална самоуправа, а ослањају се и на сопствене приходе, а то су уплате чланарина и изнајмљивање слободне сале. Сопствене приходе користите само за куповину нових књига. Поред тога, успешно су конкурисали код Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу, националне мањине – националне заједнице, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Националног савета мађарске националне мањине и Фондације Бетлен Габор из Мађарске и остварили одређена срества која користе за своје потребе.
У Библиотеци је осам запослених који својим несебичним радом, коришћењем и вештачке интелигенције омогућују мештанима , а и туристима који посећују Кањижу да се у њој осећају пријато , да осете мирис књига и пожеле да сазнају нешто о прошлости Кањиже,  о судбинама људи и уграде себе у њене дугачке редове књига јер поред 200 књига које су старије више од 200 година и у поседу су библиотеке заједно чине културно благо Кањиже.

Више информација: