Пре 104 године, предузетник Херман Грунфелд направио је купатило и природно лечилиште у Бањи Кањижа. Oд тада, ово место походе људи који пате од костобоље, псоријазе и других здравствених проблема. Постоји легенда о Ромкињи коју је болела нога и није могла да хода, али је после неколико купања оздравила и удала се. Њој је подигнут и споменик испред Специјалне болнице у Кањижи, граду између Сенте и Сегедина. Бања Кањижа је пример успешног спајања лековитог фактора и стручног кадра, али они узор за даљи напредак виде у решењима из суседне Мађарске, где су уз помоћ државног „Сечењи плана” за мање од три деценије бањски туризам подигли на највиши ниво.
Др Слободанка Дрндарски, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, годинама је радила као помоћник директора и начелник службе рехабилитације ове установе, а већ шесту годину је директор Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Кањижа”. Др Дрндарски каже за „Политику” да располажу са 300 постеља, од чега је 140 у мрежи здравства, а остало је на тржишту. Осим здравствене делатности стационарног и амбулантног типа, примају на лечење и оне који су одсели у околним хотелима и приватном смештају.
Сада у бањи почиње обнављање базенског блока, за шта су од републике добили 10 милиона динара, а још 15 улажу сами. Прошле године Бања Кањижа имала је приход од 270 милиона динара, од чега је око 60 одсто остварено на тржишту.
Више информација:
Бања Кањижа тражи узор у мађарском моделу
|