Да није било неколицине амбициозних и предусретљивих ентузијаста, Тотово Село, насеље на северу Бачке са око 600 житеља, које припада кањишкој општини, вероватно би сада доживљавало судбину села која пропадају. У Тотовом Селу су се пренули из учмалости и пре три деценије замислили много тога шта треба да раде и изгради да би село опстајало и било виталније.

Само на кратко застају челници и мештани Тотовог Села, да сумирају остварење развојних пројеката и настављају даље, Тако су у уторак у присуству покрајинских и општинских званичника, представника донатора и гостију предочили шта је урађено на тренутно актуелним пројектима. Зграде некадашње школе где Тотовчани постају језгро “мини сканзен” или музеј на отвореном, гради се макете Дунава и оживотворује идеја да цело село буде арборетум или ботаничка башта.

Тотово Село је релативно младо, јер га је почетком прошлог века основао земљопоседник Јожеф Тот, када је надничарима дао плацеве за градњу кућа, изградио цркву и школу. У време када су многа села почела посустајати због одласка младих у вароши, у Тотово Село је дошао предузимљиви жупник Јене Уташи који је много тога покренуо, придобивши подршку мештана, али и донатора, када је грађен Омладински духовни центар са интернатом за ђаке, је основана штампарија “Логос”… Житељи у углавном Мађари, који се одувек баве паорлуком, али у последње време учињено је доста да се покрене развој сеоског туризма, што је итекако допринело да Тотово Село живне и годишње посети око 3.000 туриста, а њих око 1.000 ту и заноће. Споменик Јожефу Тоту је испред некадашњег земљопоседниковог летњиковца, пред црквом споменик Папи Јовану другом…    

- Поносан сам на све ово што је досад урађено, а има доста тога што смо зацртали што треба урадити. Ако стигнемо урадићемо то ми из ове генерације, а ако не, надамо се да долази после нас следећа генерација која ће преузети штафету и гурати напред све ове наше планове. Када смо пре три деценије замислили шта и како даље, готово ништа нисмо имали, али хвала богу доста је урађено и настављамо даље. Знам да то зависи од материјалних могућности и новца, али ако нема планова и нема ентузијазма, онда за село нема ни будућности – сматра председник Месне заједнице Тотово Село Ференц Бата.

Економиста Лајош Леко који живи у Кањижи, у родном Тотовом Селу је члан Савета МЗ задужен за развој. Сада је већ у пензионерским водама, али један је од покретача онога што је до сада урађено на инфраструктури и друштвеној надградњи села, као и развојних пројеката. Леко потсећа да су изграђени нови објекти дечијег вртића и осмогодишње основне школе, а да би могла да функционише Фудбалска академија “Њерш Иштван” која окупља таленте из војвођанских места изграђена су чак три фудбалска терена. За све је требало придобити наклоност донатора добрим делом из Мађарске, војвођанских покрајинских институција, па до државних институција Србије и локалне самоуправе општине Кањижа… Фудбалски таленти тако имају смештај у интернату, услове за тренинге, али и могућности за похађање осмољетке у селу, а средњошколци уз организован превоз путују у средње школе у Кањижу и Сенту.

Будући “мини сканзен” већ добија своје обрисе, јер како појашњава Лајош Леко у једној згради бивше школе простор је уређен за Уметничку радионицу “Алмаши Габор” која ће бити универзалног карактера, за неговање старих заната, ументичко стваралаштво и рукотворилаштво, има и изложбени простор. Све ће се стављати и у функцију афирмисања и даљег развоја разних летњих кампова који су већ стекли традицију. Наредна фаза је формирање садржаја за разоноду оних који овде долазе, а поврх свега што Тотово Село има и хоће да допуни, магнет за посетиоце биће уникатне етно куће карактеристичне за братска села из Мађарске, Словачке и Румуније, такође и Србије, а на располагању је око два хектара простора за проширење и обогаћивање арборетума.

- Очекујемо да нам се поред братских места са подручја Карпатског басена у остварење концепције прикључи општина Кањижа са својим братским градовима, као што су Свилајнац из наше земље, Кишкунхалаш, Нађкањижа и дурги из Мађарске и других земаља региона. Нови садржај биће макета Дунава на којој се већ ради, представљаће уствари Војводину у малом. Макета Дунава од Бездана до Ђердапа служиће за едукативне сврхе за ђаке за географско и историјско упознавање Војводине, а биће интересантна и за све туристе као атрактивни садржај, јер овај специфичан облик туристичке понуде није присутан у нашој земљи  – објашњава Леко.

Председник кањишке општине Роберт Фејстамер истиче да они који су у Тотовом Селу били покретачи за развојне идеје и њихово оживотворење, заслужују похвале, такође активисти Месне заједнице Тотово Село и мештани. Фејстамер обећава да ће локална самоуправа општине Кањижа, заједно са покрајинским и државним институцијама и даље давати подршку Тотовом Селу да настави започети развојни пут.

Да је Тотово Село уређено и постаје све лепше, село као са разгледнице, заслужни су мештани и Интересно удуржења пољопривредника Тотовог Села и околине, које предводи Арпад Чикош. Тренутно је у Тотовом Селу у оквиру арборетума регистровано преко стотину врста разног дрвећа која се обележавају тројезично, на српском, мађарксом и латинском језику, а негује се и доста разних старих аутохтоних сорти воћа. Паркове и сеоске улице у Тотовом Селу, не случајно, украшавају руже, по чијој производњи су мештани раније били познати, тако да у парковима, испред месних институција и својих домова житељи негују ружичњаке са преко 2.500 садница ружа, а одржава се и фестивал ружа.

Извор: Дневник

Аутор: Милорад Митровић