| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.03.27.
Април ће у Хоргош бити изузетно активан

Дом културе у Хоргошу и Библиотека „Јожеф Атила” у том месту у априлу поново организују за мештане садржајне програме који служе јачању заједнице. Одржаће се неколико културних и забавних догађаја, такмичења, књижевних програма а почеће и припреме
У априлу ће у Хоргошу ...

   2025.03.26.
Деци из кањишког обданишта говорили о птицама

Радионица је окупила више предшколских група. Малишанима у Библиотеци „Јожеф Атила” у Кањижи предавање о птицама одржали су сарадници Библиотеке „Чемеги Карољ” из Мађарске.
Песмом, музичким причама и уз помоћ књига настојали су најмлађе упознати са птичјим ...

   2025.03.11.
Подршка за пољопривреднике је добродошла

Због ниских откупних цена, слабе потражње и суше, произвођачи се налазе у тешкој ситуацији. Тренутно је висина субвенција оно што свакако доноси сигуран новац сваком газдинству.
Ресорно министарство је пре три године повећало износ подршке по хектару на 18 хиљада динара, ...

   2025.03.06.
Не очекују се поплаве

Водостај Тисе је тренутно на нивоу који се може назвати нормалним, што је било карактеристично за овај период године и протеклих деценија.
Ниво воде не даје разлог за забринутост, јер је ова река, и поред мало падавина и снега, увек била на сличном нивоу.
Према јутрос ...

   2025.03.06.
Наставља се подношење захтева за подстицаје по хектару

Произвођачи то могу учинити до 25. марта на сајту е-Аграр или у локалним канцеларијама саветника за рурални развој. 

У Србији има око 400 хиљада регистрованих газдинстава, док је у општини Кањижа тај број близу 3 хиљаде. Као резултат тога, чекања код саветника за рурални ...

 
Претрага
 

   2017.09.22.
Међународни камп дубореза у Трешњевцу

У Трешњевцу је одржан седми међународни камп дубореза, који су организовали Удружење „Улмус“, маестро Иштван Ердељи и локални КУД „Петефи Шендор“. У предивном амбијенту шумарка и дома Удружења пет дана вредно је радило десет дуборезаца, тројица из Словачке, четворица из Мађарске, а остали из Трешњевца и Адорјана.

Овог пута им је руководилац био уметник народног занатског дубореза Ђезе Тере из мађарског Сексарда.

Нису професионални уметници, нити су се школовали по академијама, већ су заљубљеници који поседују дар. Домаћин кампа је по занимању пекар, али одавно је баталио обликовање кифли и других финих пецива па отворио фирму за обраду дрвета. Ентеријер куће у којој окупља дружину из региона импресионира формама намештаја.    

„Уместо да печем векне, радим оно што највише волим, а још се приде дружим с људима истих интересовања – објашњава Ердељи. – Често одлазим у сличне кампове у Мађарску и Словачку па сам, захваљујући тим искуствима, већ седми пут овде домаћин.“

Додаје да се с „браћом по длету“ састаје два-три пута годишње,  договоре се да свако ради оно што најбоље зна, тако да, док траје камп, може завршити своје започето дело. А сваком се унапред зна намена. Тако је скулптура првог мађарског краља Сент Иштвана, односно Светог Стефана (канонизовале су га и признају и Западна и Источна црква), намењена Римокатоличком храму у оближњем Орому, пригодна табла је урађена као спомен-обележје крај Клуба „Зицер“ у Трешњевцу, а остале експонате већ чека место по атару кањишке и суседних општина. Сам Трешњевац је, наравно, „повлашћен“ и већ га краси више радова, а на раскрсници која води ка пашњаку је светац Венделин, заштитник сточара.

Материјал за рад обезбеђује сам Ердељи, коме то није проблем јер у суседном Адорјану има фирму за израду стилског намештаја, опремање дечјих игралишта реквизитима од дрвета и друге сличне мајсторије. Квалитетних трупаца и припремљених форми не мањка, а он одабира дрво које је, кад се заштити, дуговечно и под ведрим небом.

Више информација:




Свеци, овце, пулини и букети у дуборезу Међународног кампа у Трешњевцу


Фото: Карољ Пушкаш грађевински инжињер