| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.03.27.
Април ће у Хоргош бити изузетно активан

Дом културе у Хоргошу и Библиотека „Јожеф Атила” у том месту у априлу поново организују за мештане садржајне програме који служе јачању заједнице. Одржаће се неколико културних и забавних догађаја, такмичења, књижевних програма а почеће и припреме
У априлу ће у Хоргошу ...

   2025.03.26.
Деци из кањишког обданишта говорили о птицама

Радионица је окупила више предшколских група. Малишанима у Библиотеци „Јожеф Атила” у Кањижи предавање о птицама одржали су сарадници Библиотеке „Чемеги Карољ” из Мађарске.
Песмом, музичким причама и уз помоћ књига настојали су најмлађе упознати са птичјим ...

   2025.03.11.
Подршка за пољопривреднике је добродошла

Због ниских откупних цена, слабе потражње и суше, произвођачи се налазе у тешкој ситуацији. Тренутно је висина субвенција оно што свакако доноси сигуран новац сваком газдинству.
Ресорно министарство је пре три године повећало износ подршке по хектару на 18 хиљада динара, ...

   2025.03.06.
Не очекују се поплаве

Водостај Тисе је тренутно на нивоу који се може назвати нормалним, што је било карактеристично за овај период године и протеклих деценија.
Ниво воде не даје разлог за забринутост, јер је ова река, и поред мало падавина и снега, увек била на сличном нивоу.
Према јутрос ...

   2025.03.06.
Наставља се подношење захтева за подстицаје по хектару

Произвођачи то могу учинити до 25. марта на сајту е-Аграр или у локалним канцеларијама саветника за рурални развој. 

У Србији има око 400 хиљада регистрованих газдинстава, док је у општини Кањижа тај број близу 3 хиљаде. Као резултат тога, чекања код саветника за рурални ...

 
Претрага
 

   2017.10.27.
Времешни салаш у Малим Пијацама

У Мале Пијаце најбоље је доћи последње недеље у месецу, кад је велики робно-сточни вашар.

Насеље с тим именом све до 1935. није било на мапама, али су салашари с обале речице Киреш одвајкада ту трговали, па тако оста назив за место, где се не само купује и продаје већ нуди и пријатније угођаје након пазара.

Крај самог вашаришта је „Етно-кућа крај Киреша”, салаш који је удесила Јудита Адамов с породицом, удахнувши му нови живот. Из валова испод ђерма и на бициклу под орахом „прелива се” чуваркућа, беспрекорно је удешена авлија, а у време вашара замирише и овчији паприкаш. У кући су уређене „чиста соба” и „чиста кухиња”, као што су некад биле, а у једној просторији је историја села и месне задруге. Нигде нема истакнуте фирме јер она функционише као породично газдинство.

Салаш је од изградње 1901. припадао породици Нађ, а Адамови су га купила пре седам година, кад је био у прилично лошем стању. Зато Јутка наглашава да свако ко има салаш, треба и да га лепо среди. Као она свој.

Реновирање је изискивало доста труда, али је салаш заблистао. Јутка је препознала шансу да се искаже у сеоском туризму, пошто је након две деценије рада остала без посла у Зем-задрузи „Пољопривреда”. Сточари Малих Пијаца су у време њеног процвата производили највише товљеника у бившој Југи, а затим је, као део система моћне Индустрије меса „29. новембар”, доживела катаклизму. Кад се Јутка запослила у задрузи, било је 90 људи на платном списку у време директоровања Фрање Нађа, од чије је ћерке и купила салаш.

Јуткини родитељи су некад држали гостиону „Фехер” па је наследила угоститељски ген. Кад је купила салаш, отац Антал Фехер јој је, мада у 80. години, здушно помагао. Сам је од цигала уредио улаз код кућног прага, дочекао да се све среди и умро. Подржао ју је у новом послу, као и сестра Естер Абрахам, која држи чувени чувени Ресторан „Абрахам” на Палићу.

Јуткин муж Добривој Пера Адамов, држи се строго мушких послова, старија ћерка Јулија, која живи и ради у Суботици, у време вашара помаже, а млађа Нада се отиснула у Америку и на крузерима компаније из Мајамија плови по белом свету, али повремено враћа на салаш усидрен крај Киреша.

Посетиоци „Етно-куће” паприкаш и палинку дегустирају кад су велики месечни вашари, али дођу и неким другим поводом. Овчији паприкаш у бограчу, увек од целе овце, специјалитет је куће, а палинку која нема мане Јутка је преузела од свог оца. Записала је рецепте да се не забораве, и не знајући да ће јој затребати. Прича да је био врстан бирташ и кувар, волео свој посао, па је паприкаш спремао и по вашарима и свадбама.    

За посетиоце има она и сувенире из своје мануфактуре, попут украсних варјача и лутки од кукурузних ћутки, док љубитељи домаће капљице могу да купе боцу кајсијеваче, виљамовке или неке друге ракије.


Више информација:




Времешни салаш у Малим Пијацама