| Привреда || Комуналне делатности || Урбанизам || Пољопривреда || Заштита животне средине || Туризам || Образовање || Култура || Социјална заштита || Здравство || Спорт || Омладина || Информисање || Ванредне ситуације || Верске заједнице || Цивилне организације || Заједница || Месне заједнице |

   2025.03.27.
Април ће у Хоргош бити изузетно активан

Дом културе у Хоргошу и Библиотека „Јожеф Атила” у том месту у априлу поново организују за мештане садржајне програме који служе јачању заједнице. Одржаће се неколико културних и забавних догађаја, такмичења, књижевних програма а почеће и припреме
У априлу ће у Хоргошу ...

   2025.03.26.
Деци из кањишког обданишта говорили о птицама

Радионица је окупила више предшколских група. Малишанима у Библиотеци „Јожеф Атила” у Кањижи предавање о птицама одржали су сарадници Библиотеке „Чемеги Карољ” из Мађарске.
Песмом, музичким причама и уз помоћ књига настојали су најмлађе упознати са птичјим ...

   2025.03.11.
Подршка за пољопривреднике је добродошла

Због ниских откупних цена, слабе потражње и суше, произвођачи се налазе у тешкој ситуацији. Тренутно је висина субвенција оно што свакако доноси сигуран новац сваком газдинству.
Ресорно министарство је пре три године повећало износ подршке по хектару на 18 хиљада динара, ...

   2025.03.06.
Не очекују се поплаве

Водостај Тисе је тренутно на нивоу који се може назвати нормалним, што је било карактеристично за овај период године и протеклих деценија.
Ниво воде не даје разлог за забринутост, јер је ова река, и поред мало падавина и снега, увек била на сличном нивоу.
Према јутрос ...

   2025.03.06.
Наставља се подношење захтева за подстицаје по хектару

Произвођачи то могу учинити до 25. марта на сајту е-Аграр или у локалним канцеларијама саветника за рурални развој. 

У Србији има око 400 хиљада регистрованих газдинстава, док је у општини Кањижа тај број близу 3 хиљаде. Као резултат тога, чекања код саветника за рурални ...

 
Претрага
 

   1970.01.01.
Црквена слава у три суседне општине

Сабор светог архангела Гаврила црквена слава у пет храмова три суседне општине. У Ђали и Бантаском Аранђелову и Дан села, у општини Чока је Дан општине.  

По старом календару 13. јула или по новом 26. се слави Сабор светог архангела Гаврила који је установљен у IX веку за време владе царева Василија и Константина порфирородних, као спомен на његово јављање у једној келији у Кареји на Атосу.   

У општини Нови Кнежевац три цркве славе Сабор архангела Гаврила у Ђали и Банатском Аранђелову где је уједно и дан села и у Обилићеву, делу Новог Кнежевца. У општини Чока, месту Чока црква је свечарица и уједно је Дан општине, а у општини Кањижа , у месту Кањижи православна црква је посвећена архангелу Гаврилу, ова црква припада Епархији бачкој, док споменуте четири Епархији банатској. 

Најстарија сачувана од свих цркви свечарица је црква у Ђали која  је изграђена 1794. године, а детаљно реновирана на своју 200-ту годишњицу. 

Православна црква у Банатском Аранђелову је изграђена између 1822 и 1827. године, на месту где је некад била црква плетара у XVIII веку. Иконостас и зидно сликарство урадио  је 1839. године Никола Алексић, а 1908. године иконе на сводовима храма и зидне иконе премалао је Стеван Алексић. 

Храм у Обилићеву је подигнут 1853. године на вишем месту у односу где је била ранија црква плетара. Иконостас је рађен у две етапе, прва недуго после изградње храма, а друга 1911. Као сликари спомињу се Никола Алексић, Стеван Тодоровић и Шпиро Боцарић. За обележавање 150 година храма је урађена рестаурација иконостаса, у последњих неколико годин ради се комплетно реновирање храма које још није завршено. 

Садашњи храм у Чоки је саграђен 1870. године и по локалном предању је четврти саграђен у месту. Иконостас има највећу вредност, 49 икона израђено је у другој половини XVIII века од  стране непознатих аутора. Нажалост, 1931. иконостас је потпуно пресликан од стране Николаја Милишкина и Игњата Ђорђевића. Од 2008. до 2018. је трајала реконструкција храма и завршена је средствима локалне самоуправе у висини 10 милиона динара. 

У Кањижи на темељима старе цркве из 1775. је саграђена садашња 1851. године. Из старе цркве су сачуване четири иконе које су рад Теодора Илића Чешљара. Иконостас у цркви је осликаван од 1859 до 1862. године, а осликавао га је Павле Симић. Храм је недавно потпуно реновиран. 

Народ богобојажљив који је у ове крајеве дошао са великим сеобама определио се да сагради храм Божијем човеку  јер Гаврило на јеврејском језику значи Божији човек. Он је био благовесник, носио је благе, радосне вести и сматра се анђелом чуварем и послушником Божије вере. 

Више информација: