Превентивне мере за спречавање појаве афричке куге свиња

Oбавештење Ветеринарске инспекције у Севернобанатском округу

Појава и ширење болести у Европи:

Прва појава АКС  у Европи забележена је 1960. године у Шпанији, Португалији и Сардинији. Искорењена је из Португалије 1993. године, из Шпаније 1995. године, док се на Сардинији редовно појављује. Након појаве болести у Грузији 2007. године, проширила се на подручју Руске Федерације, од југа до севера и северозапада Русије. Од тада, болест се прогресивно шири у правцу Централне и Југоисточне Европе. Тренутно је у Европи болест забележена у следећим државама: Литванија, Летонија, Полјска, Русија, Украјина, Република Чешка и Румунија. Последњи случај, најближи територији Србије, регистрован је у  северозападном делу Румуније. На мапама су приказани случајеви болести у европским земљама:

Мере које се спроводе ради спречавања уноса заразне болести на основу правилника који је усаглашен са ЕУ:

1. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за ветерину је донела НАРЕДБУ о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести Афричке Куге Свиња у Републику Србију, Службени гласник РС, број:40/14 од 11.04.2014 године. У складу са овом Наредбом се спроводи забрана увоза и провоза пошиљака:

1. живих домаћих и дивљих свиња;

2. семена, ембриона и оплођених јајних ћелија пореклом од домаћих и дивљих свиња;

3. меса пореклом од домаћих и дивљих свиња;

4. производа од меса домаћих и дивљих свиња осим, термички третираног у херметички затвореној посуди (конзерви);

5. коже пореклом од домаћих и двивљих свиња;

6. споредних производа животињског порекла сем термички обрађених на минималној температури од +80 степени целзијуса.

Мере се односе на земље у којима је пријавлјена појава АКС односно постоји сумња на појаву болести код дивљих и домаћих свиња.

2. Формирана је Стручна група за праћење кретања, превенцију и контролу заразне болести афричка куга свиња.

3. Образован је тим за доношење одлука за спречавање ширења, праћење кретања, превенцију и контролу заразне болести афричка куга свиња.

Део територије Републике Србије, угрожен од појаве АКС: иако су жаришта болести и даље удаљена од наше землје, постоји реална опасност од ширења болести у погођеним државама, нарочито у пограничном појасу према Румунији.

Због тога је потребно пооштрити ветеринарско-санитарне мере, контролу промета свиња, односно унапредити ниво биосигурности на фармама свиња и примену добрих фармских пракси.

Управа за ветерину је израдила посебна упутства за узгајиваче свиња која ће помоћи у спречавању уношења патогених микроорганизама на фарме свиња (ради преузимања кликните на слику):

Опште информације о афричкој куги свиња

Узрочник: АКС је ДНК вирус који спада у род Асфивируса из породице Асфарвиридае и једини је познати ДНК арбовирус који може инфицирати бескичмењаке (крпељи рода Орнитходорос) и кичмењаке (породица Суидае), није зооноза.

Извори и путеви преношења и ширења: Клинички манифестна болест јавља се само код домаћих свиња и уско је повезана са популацијом европскихдивљих свиња (Сус сцрофа ферус). Сталним резервоаром вируса сматрају се афричке дивље свиње, које не оболе али су дуготрајне клицоноше. То су: брадавичаста свиња (Пхаццоцхоерус аерхиопицус), грмуша (Патомоцхоерус порцус) и велика шумска свиња (Хyлоцхоерус меинертзхагени). Код крпеља се вирус може адаптирати на ткива, па он тако постаје резервоар болести. Није забележен ниједан случај преноса вируса контактом између афричких дивљих и домаћих свиња, зато је вероватно да се домаће свиње инфицирају убодом крпеља. Домаће свиње, инфициране вирусом АКС шире велике количине вируса за време клиничке болести, а излучивање вируса почиње 24 сата пре првих симптома болести. Вирус се излучује путем слине, исцетка из ока и носа, мокраће, фецеса и секретима гениталних органа. Крв садржи велике количине вируса. Пренос вируса путем аеросола забележен је само код свиња у блиском контакту. Приликом избијања болести свиње се инфицирају контактом са зараженим свињама, контаминираном храном, водом и простирком. Вирус се може ширити на веће удаљености возилима и људима. У спољној средини, вирус може преживети дуг период времена уколико се налази у протеинском медијуму (месо, крв, фецес, коштана срж). Свиње се могу заразити и индиректно контактом преко посредника. Механички преносиоци могу бити инсекти, пацови, али и човек (нестерилни ветеринарски инструменти). Први случај преноса заразе на већу удаљеност у Русији је констатован путем хране за личну потрошњу.

Начин уласка узрочника у организам свиња: Примарно место умножања вируса су тонзиле. Након тога наступа виремија која траје 30 до 50 дана. Вирус се умножава у лимфним чворовима, слезини и коштаној сржи. Долази до лимфопеније, смањеног броја ћелија ретикулума и ендотелних ћелија што доводи до пропустивљости крвних судова и промена на унутарњим органима.

Симптоми: Прво појављивање АКС у земљи или на одређеном подручју обично се манифестује високом смртношћу после кратке фебрилне фазе болести. Свиње постају депресивне, престају да једу и групишу се, а у перакутном облику болести могу угинути пре појаве клиничких симптома болести. Животиње које преживе више од једног дана тешко дишу, тешко се крећу и тетурају, јавља се црвенило коже, нарочитоу подручју абдомена и по екстремитетима. Јавлјање АКС у стаду обично је повезано са:

• контактом домаћих и дивљих свиња које носе крпеље;

• увођењем нових свиња у стадо;

• храњењем свиња контаминираним помијама које нису добро прокуване;

• кретањем возила и људи.

Болест се јавља код свиња свих старосних категорија. Може бити акутнога, субакутног или хроничног тока. Клинички симптоми јављају се у просеку 5-15 дана након инфекције вирусом АКС. Посебан проблем је немогућност контроле кретања заражених дивљих свиња.

Лечење: Болест се не лечи нити постоји заштита вакцинацијом. Једина мера контроле и ерадикације болести је уклањање оболелих и на болест сумњивих животиња као и животиња из контактних газдинстава и то убијањем у складу са Законом.